ReAktor

BIOKOD

Projekat ”BIOKOD” proističe iz uspešno realizovanog projekta ”BIOFABRIKA” koji je podržala Evropska Prestonica Kulture – Novi Sad 2022. Rezultati projekta ukazali su na to da je neophodno raditi na edukaciji mladih kako bi ih bliže upoznali sa aspektima i mogućnostima primene materijala biološkog porekla u umetnosti i biotehnologiji. Tako se rodila ideja za projekat BIOKOD, koji bi se bazirao na umetničko-naučnim i istraživačko-edukativnim radionicama u saradnji sa Prirodno-Matematičkim Fakultetom (PMF) – Departmanom za biologiju i ekologiju i Mikološkom laboratorijom “ProFungi”, Naučnim Klubom u Kulturnoj Stanici Svilara i MMC Led Art – galerijom „Šok ZaDruga“ u Novom Sadu.

Inicijalna ideja projekta BIOKOD je sticanje novih i produbljivanje postojećih teorijskih znanja i praktičnih veština učesnika i korisnika projekta kroz predavanja, radionice, kreativno istraživanje uz rad sa mentorima, otvorene razgovore i izložbe, implementirajući važne teme zasnovane na bioetičkim praksama u sferi savremenog umetničkog stvaralaštva i nauke. Osnovni cilj BIOKOD-a je da se kroz neformalnu edukaciju ukaže na prednost upotrebe biomaterijala kao bezbednih i održivih opcija i istakne njegov potencijal u zameni štetnih materijala koji narušavaju našu životnu sredinu. 

Umetničko-naučno istraživanje biomaterijala na bazi mikroorganizama odvijalo se u vidu radionica koje su bile dostupne studentima biologije na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, a uključivale su i samostalni eksperimentalni rad u kućnim uslovima. Mladi učesnici projekta su imali priliku da se tokom teoretskog dela radionica, upoznaju sa novim terminima i pravcima savremenog stvaralaštva, sa osnovama biologije i ekologije mikroorganizama odabrane mikrobne zajednice (SCOBY – eng. symbiotic culture of bacteria and yeasts – srp. simbiotska zajednica bakterija i kvasaca) i njihovom potencijalnom primenom u umetnosti. Praktični deo radionica obuhvatao je pripremu hranljivog tečnog medijuma, uzgajanje zajednice mikroorganizama i ispitivanje produkcije biomaterijala (SCOBY) u različitim uslovima, vođenje vizuelnog dnevnika o kreativnom-istraživačkom procesu i dublje eksperimentisanje sa biomaterijalom uz mentorstvo doc. dr Milane Rakić – mikrobiologa/mikologa i vizuelne umetnice Adrienn Újházi. 

Rezultati radionica su predstavljeni široj javnosti na izložbi u galeriji „Šok ZaDruga“. Tom prilikom, posetioci su imali prilike da se, kroz delove studentskih radnih dnevnika, fotodokumentaciju eksperimentalnog – radnog procesa i izliožene prototipove, udube u mikro- i makro-svet novonastalih, održivih biomaterijala. Pored toga, mikroskopiranjem medijuma u kojem nastaje istraživana mikrobna zajednica posetiocima je omogućeno da stupe u interakciju sa živim ćelijama bakterija i kvasaca. 

Nakon radionica, otvaranju izložbe je prethodio serijal predavanja namenjen učesnicima projekta i široj publici koji se organizovan u saradnji sa Naučnim Klubom, u Kulturnoj stanici „Svilara“. Tokom ovog dela projekta, predstavili su se stručnjaci iz oblasti nauke i umetnosti sa temama koje su dotakle različita bioetička pitanja u teoriji i praksi. Kroz bogat i edukativan sadržaj predavanja, posetioci su dobili priliku da se upoznaju sa dostignućima različitih naučnih i umetničkih disciplina koje se bave istraživanjem bioodržive prakse, razvojem biomaterijala i njihovom primenom.
U okviru predavanja su se predstavili: prof. dr Maja Karaman – sa svojim iskustvima iz naučno-istraživačkog rada sa biomaterijalima na bazi makrogljiva; prof. dr Milan Matavulj – sa rezultatima bogate karijere naučnika – mikrobiologa i akademskog umetnika koji se odnose na održivu – organsku umetnost; Sunčica Pasuljević-Kandić – koja se kroz višegodišnju praksu posvetila istraživanju brojnih izazova u kulturi, kao što su eksperimentalno mapiranje i umetničko istraživanje veštačke inteligencije kao i tehnološko-ekološkog pristupa budućnosti društva; Darija Dragojlović – koja u svom radu preispituje individualni i kolektivni uticaj čovečanstva na planetarni ekosistem, usled čega dolazi do modifikacije njegovog prirodnog stanja i mehanizama, te postaje upitna i njegova dalja održivost. 

Projekat je podržan od strane Gradske uprave za kulturu – Novi Sad.

SKOBI – srp. simbiotska kultura bakterija i kvasaca

Izraz SCOBY se najčešće koristi za biomaterijal na bazi celuloze koji nastaje kao rezultat aktivnosti mikroorganizama koji žive u zajedničkoj, uzajamno korisnoj zajednici u kojoj su njihovi metabolički procesi međusobno tesno povezani. U tečnom medijumu poznatom kao KOMBUHA, koji se sastoji od čaja zaslađenog šećerom ili medom i unetog startera (prethodno uzgojene simbiotske mikrobne kulture), kvasci i bakterije rastu i umnožavaju se koristeći dostupne izvore energije i hranljivih materija. Kvasci (vrste rodova Zygosaccharomyces, Saccharomyces, Candida, Torulaspora i dr.) razgrađuju šećere do alkohola i ugljen-dioksida, a prisutne bakterije (vrste rodova Acetobacter, Gluconobacter, Gluconacetobacter, Komagataeibacter, Lactobacillus i dr.) zatim dalje transformišu alkohol i preostale šećere u organske kiseline, u procesu poznatom kao sirćetna i mlečno-kiselinska fermentacija. Jedan od dodatnih proizvoda aktivnosti ove mikrobne zajednice je biomaterijal izgrađen od najfinih vlakana celuloze, koju neke od prisutnih bakterija formiraju na površini tečnog medijuma kao specifičan „štit“ – „biofilm“ čija je uloga zaštita mikrobne zajednice od nepovoljnih uslova u životnoj sredini.  

Ova zanimljiva zajednica mikroorganizama u prirodi postoji već hiljadama godina, najčešće razgrađujući plodove voća, a ljudima je najpre postala zanimljiva zbog procesa proizvodnje hranljivog i lekovitog KOMBUHA napitka. U novije vreme, dodatno interesovanje privlači i sam SCOBY kao biorazgradivi materijal izuzetnih odlika koji pronalazi primenu u brojnim oblastima (u umetnosti, tekstilnoj industriji, biomedicini, prehrambenoj industriji, zaštiti životne sredine, i dr.)